Možda ste se pitali koji su to najposećeniji gradovi u našoj zemlji – pa, ukoliko jeste, evo odgovora na vaše pitanje! 

Beograd – grad koji nikada ne spava

Beograd je glavni grad Srbije i najposećeniji grad u zemlji. Ovaj grad ima bogatu istoriju i kulturu, a jedna od najpoznatijih atrakcija je Kalemegdanska tvrđava, koja datira još iz rimskog doba. Pored toga, Beograd je poznat po svojoj živoj noćnom životu, sa brojnim klubovima, barovima i restoranima koji rade do kasno u noć. Za one koji traže malo mira i tišine, Ada Ciganlija je savršeno mesto za opuštanje u prirodi.

Novi Sad – grad kulture i muzike

Novi Sad je drugi po veličini grad u Srbiji i poznat je po svojoj bogatoj kulturnoj i muzičkoj sceni. Glavna atrakcija grada je Petrovaradinska tvrđava, koja se nalazi na brdu iznad Dunava. Pored toga, grad ima brojne muzeje, galerije i pozorišta, kao i festival Exit, jedan od najvećih muzičkih festivala u Evropi.

Niš – grad sa istorijskim značajem

Niš je grad sa bogatom istorijom i nalazi se na putu između Beograda i Sofije. Glavna atrakcija grada je Niška tvrđava, koja datira iz rimskog doba. Grad takođe ima brojne druge istorijske spomenike, uključujući Ćele-kulu, koja je bila zatvor za turske zarobljenike u 19. veku. Niš je takođe poznat po svojoj gastronomiji, sa brojnim restoranima koji nude tradicionalnu srpsku hranu.

Kragujevac – grad kulture i obrazovanja

Kragujevac je grad sa bogatom kulturnom i obrazovnom scenom. Glavna atrakcija grada je Muzej 21. oktobar, koji je posvećen srpskim žrtvama iz Drugog svetskog rata. Grad takođe ima brojne druge muzeje, galerije i pozorišta, kao i fakultete i univerzitete. Kragujevac je takođe poznat po svojoj hrani i piću, a lokalni specijalitet je rakija.

Iako su ova 4 grada jako popularna, turisti odlaze i na druga mesta, a to su sledeći gradovi. 

Zlatibor – planinski turizam

Zlatibor je planinski turistički centar koji se nalazi na jugozapadu Srbije. Ovaj grad je popularan tokom cele godine, a glavne atrakcije uključuju ski staze zimi i planinske staze leti.

Zlatibor je takođe poznat po svojoj hrani i piću, uključujući lokalni sir i pršutu.

Sremski Karlovci – istorijski grad

Sremski Karlovci su mali grad u Vojvodini, poznat po svojoj istoriji i kulturi. Glavne atrakcije grada uključuju Karlovačku gimnaziju, koja je jedna od najstarijih škola u Srbiji, i Župnu crkvu, koja datira iz 18. veka. Grad je takođe poznat po svojim vinima, a posetioci mogu posetiti lokalne vinarije i degustirati vina.

Vršac – vinski turizam

Vršac je još jedan grad u Vojvodini, poznat po svojim vinima. Glavna atrakcija grada je Vršački grad, koji se nalazi na brdu iznad grada. Grad takođe ima brojne druge istorijske spomenike, uključujući Rimsku banju, koja datira iz rimskog doba.

Leskovac – gastronomski turizam

Leskovac je grad poznat po svojoj hrani i piću. Glavna atrakcija grada je Leskovačka roštiljijada, koja se održava svake godine u avgustu i privlači hiljade posetilaca iz celog sveta. Grad takođe ima brojne restorane koji nude tradicionalnu leskovačku hranu.

Užice – avanturistički turizam

Užice je grad na zapadu Srbije, poznat po svojim avanturističkim turističkim aktivnostima. Glavne atrakcije grada uključuju Tara planinu, koja je popularna za planinarenje i rafting, i Zlatibor, koji je popularan za skijanje i planinarenje. Grad takođe ima brojne druge atrakcije, uključujući Muzej starog grada i Gradski park.

Svaki od ovih gradova ima nešto jedinstveno da ponudi posetiocima, od bogate istorije i kulture do prirodnih atrakcija i gastronomskih specijaliteta. Bez obzira na to koji grad odaberete da posetite u Srbiji, sigurno ćete doživeti nezaboravno iskustvo.

Ljudi u Srbiji vole da gledaju sport na TV-u, da igraju fudbal i košarku sa prijateljima, da idu na utakmice, vole i da se klade (što sada mogu brzo i lako onlajn uz promo kodove, kao na primer MaxBet Bonus)

Uglavnom je najveće interesovanje za sportove u kojima naši sportisti nižu pobede i osvajaju medalje na međunarodnim takmičenjima. Poznati su srpski dočeci sportista ispred Skupštine, svi žele da pozdrave ljude koji u Srbiju donose medalje. Po pravilu, kad nema pobeda, nema ni prevelikog interesovanja. Ali ima i izuzetaka – svi gledaju fudbal iako su rezultati naših fudbalera najčešće razočaravajući. Štaviše, može se reći da je fudbal najpopularniji sport u Srbiji, pa da počnemo od njega.

Fudbal

Znate da će vas reprezentacija Srbije razočarati, ali ipak gledate utakmice Svetskog ili Evropskog prvenstva, pod uslovom da se naši fudbaleri uopšte kvalifikuju. Uvek se negde duboko u sebi nadate iznenađenju. Možda jednom do toga i dođe. Ove godine idemo na Svetsko prvenstvo u Katar, a već same kvalifikacije su probudile nadu. Mnogi veruju da ćemo sa Piksijem stići dalje nego obično. Videćemo, možda se konačno to i desi.

Ali ne prati se u Srbiji samo reprezentativni fudbal, prati se sve – Domaći fudbal, Liga šampiona, Premijer liga, La Liga, Bundesliga, i manje više sve ostale lige na svetu. Južnoamerički fudbal? Sjajno! Afrički fudbal? Što da ne! Ljudi prosto vole ovaj sport! Ipak je najpopularniji na svetu.

Košarka

Skloni smo da Srbiju zovemo zemljom košarke, naročito kada nam košarkaška reprezentacija pruži razlog za slavlje, a čini to češće od fudbalske. Malo ko propušta utakmice reprezentacije na međunarodnim takmičenjima. Iako nismo tako uspešni kao u zlatno doba Đorđevića, Divca, Bodiroge i drugih, i dalje umemo da zablistamo (mada nismo skoro), i tada kreće slavlje u rangu proslave nacionalnog praznika pobede.

Gleda se i evropska košarka i NBA, naročito zbog toga što Srbija tamo ima svoje istaknute predstavnike (barem ih mi tako doživljavamo, iako su oni zapravo predstavnici kluba za koji igraju).

Tenis

Moguće je da su mečevi Novaka Đokovića najgledaniji program na televiziji. Imali smo i imamo i druge tenisere i teniserke, i gledamo ih, ali Đoković je najuspešniji i već je ušao u istoriju tenisa. Zabranu učešća na nedavno održanom Australijan Openu su ljudi doživeli kao napad na celu naciju. Uvek se snažno identifikujemo sa našim sportistima, njihove uspehe doživljavamo kao svoje, njihove gubitke kao nepravdu, i lako skliznemo u preterivanje.

Ostali popularni sportovi

Gledaju se u Srbiji, od timskih sportova, i vaterpolo, odbojka, rukomet, a od pojedinačnih je poraslo interesovanje za borilačke sportove od kada su u Srbiji počele da stižu medalje sa Olimpijskih igara, kao i za neka takmičenja u atletici.

Uslovi za razvoj sportske karijere u Srbiji nisu ni blizu idealnih, ali očigledno je da to mnoge ne sprečava da se popnu na vrh i učine nas ponosnima. Možda upravo zbog toga toliko volimo sport i sportiste koji samo napornim radom i odricanjem dolaze do uspeha, ali kad uspeju – Srbija se na neko vreme nađe u centru pažnje – za promenu,  zbog nečeg dobrog.

Razni ljudi – razni vidovi zabave. Neki više vole da kod kuće pogledaju film, seriju, igraju društvene igre, iskoriste Mozzart Kazino Promo Kod, ili naprave malu kućnu žurku. Drugi radije filmove gledaju u bioskopu, klade se u kladionicama, a u muzici uživaju na koncertima i muzičkim festivalima. Među ovima drugima je malo njih, barem što se regiona tiče, koji nisu barem jednom išli na novosadski EXIT festival, što ne znači da je on samo za “domaće” posetioce, naprotiv.

Kako je sve počelo?

EXIT je danas široko poznat festival, ali samo retki se sećaju nultog EXIT-a koji je održan 2000. godine i ne znaju svi da su počeci bili vezani za politiku (kao i mnogo toga u Srbiji). Nije iznenađujuće što se mnogi ne sećaju nultog EXIT-a, deca koja su rođena tada više nisu deca, imaju 22 godine, glasaju i idu na EXIT. Oni nisu bili ti koje je 2000. trebalo podstaći da izađu na izbore i da ruše Slobodana Miloševića, a upravo to je bio cilj festivala koji je trajao, verovali ili ne, 100 dana! Završen je žurkom koja se zvala Izborno mesto br. 1.

Sloba ide, EXIT ostaje

Iako je cilj nultog EXIT-a bio uključivanje mladih u rušenje režima, festival nije nestao posle smene vlasti. Upravo suprotno, nastavio je da raste. Organizovan je i 2001. godine, na lokaciji na kojoj se održava i sada – Petrovaradinskoj tvrđavi, i postaje šire poznat. 

Iako je prevashodno muzički festival, EXIT je od početka vezan i za druge umetnosti i aktivizam. Na nultom EXIT-u je, sem koncerata, bilo i predstava, performansa, filmskih projekcija i tribina. Na isti način je organizovan i 2001, i do danas je tako.

Zašto treba otići na EXIT barem jednom?

Ima mnogo razloga da se doživi atmosfera ovog festivala sa dugom i zanimljivom tradicijom. 

Na prvom mestu su, naravno, muzički gosti. Uvek ima ponečega za svačiji ukus. Svake godine na više desetina stejdževa nastupaju velika imena domaće i svetske muzičke scene, a ako volite i nešto manje poznato – ima i toga. 

Zatim je tu takođe raznovrstan umetnički program koji prati muzički, a tu je i atmosfera koja ni po čemu ne zaostaje za velikim evropskim i svetskim festivalima. Leto, dobra muzika raznih žanrova, ljudi iz različitih zemalja, sve to na istorijskom mestu kakvo je Petrovaradinska tvrđava, što dodatno doprinosi doživljaju. Ako ne volite gužvu koja ide uz velike festivale, možete neprijatnost svesti na minimum uz fan pit ulaznice koje su nešto skuplje ali vrede.

Zaključak

Iako mnogi tvrde da EXIT nije više ono što je bio, da je komercijalizovan, da ljudi idu prosto da bi bili na velikom festivalu a ne zbog muzike, a da ni sama muzika više nije toliko dobra – ostaje činjenica da je to jedan od najboljih festivala koje Srbija ima. Istina je i da je EXIT drugačiji, ali to je normalno, postoji više od 20 godina, promenilo se mnogo toga, pa i festival. Ipak, razlozi za odlazak na EXIT iz prethodnog pasusa stoje. Idite i uživajte!

Srbi naseljavaju Frušku Goru s početka 15. veka, sklanjajući se od Turaka i tu grade oko 30 manastira.

Fruškogorski manastiri su 1990. proglašeni za kulturno dobro od izuzetnog značaja, a predlog je da se nađu na listi svetske baštine.

Nebrojeno puta rušeni i pljačkani, dosta oštećeni za vreme Drugog svetskog rata, a kasnije i 1999., do danas je očuvana samo polovina.

Šišatovac – sagrađen u 16. veku. Kasnije se od priloga Vuka Isakoviča gradi četverospratni zvonik. Upravo ovde Vuk Karadžić je zabeležio neke od najlepših junačkih pesama Filipa Višnjića i Тešana Podrugovića. Ovde je od kolere lečen Nikola Тesla.

Beočin – posvećen prazniku Vaznesenja Hristovog, pretpostavlja se da je sagrađen u 16. veku. U 18. veku monasi su sagradili crkvu od drveta, a sadašnja crkva izgrađena je 1732. Pesnik Grčić Milenko je ovde proveo svoje poslednje dane.

Vrdnik – sagrađen početkom 16.veka. Poznat kao Mala Ravanica, jer su ovde bile smeštene mošti kneza Lazara. U manastiru se čuva deo moštiju, ključna kost kneza Lazara, kao i mošti sv. Anastasije, i deo moštiju sv. Teodora Tirona.

Privina Glava – manastir je u 12. veku podigao Priva ili Jovan Branković u 15. veku pored vojnog utvrđenja. Sadašnja crkva je iz 1741. Ovde se čuva kruna despota Jovana Brankovića.

Kuveždin – manastir je podigao despot Stefan Štiljanović 1520. Bežeći pred Turcima monasi iz manastira Vinče i Slanci doneli su brojne dragocenosti i čašu koljivaču iz 1559. koju je car Ivan Grozni darivao manastiru Mileševa. Ostale su samo ruševine, ali se manastir obnavlja.

Petkovica – podignut od strane Jelene Štiljanović, udovice despota Stefana, koja se ovde i upokojila. Ovde se čuva ruka Svete Petke.

Mala Remeta – manastir je osnovao kralj Dragutin. Čuven po biblioteci sa 300 knjiga. Danas je obnovljen i aktivan.

Rakovac – podigao ga je 1498. Raka Milošević, veliki komornik despota Jovana Brankovića. Tu je načinjen prepis Dušanovog Zakonika, i sačinjen čuveni rukopis ,,Srbljak” monaha Maksima.

Staro Hopovo – ktitor je despot Đorđe Branković. Od manastirskog kompleksa, оstala je jedino crkva.

Novo Hopovo – sagrađen u 17. veku u stilu moravske škole. Tu se nalaze mošti Sv. Teodora Tirona. Najznačajnija freska je Pokolj Vitlejemske dece koja je inspirisana freskom iz Lavre na Svetoj gori. Ovde se zamonašio Dositej Obradović.

Grgeteg – manastir je podigao despot Vuk Grgurević – Zmaj Ognjeni, i tu smestio slepog oca Grgura. Ikone je islikao Uroš Predić. Pored se nalazi i crkva posvećena ruskom svecu Sv. Serafimu Sarovskom.

Velika Remeta  – zadužbina kralja Dragutina iz 14. veka. Čuva se ikona Čudotvorna Majka Božija uokvirena medaljonima iz 1678. U konacima je muzej stare srpske crkvene muzike.

Krušedol – posvećen prazniku Blagoveštenja. Zadužbina je porodice Branković. Podignut u toku 16. veka. Najznačajnija je fresko kompozicija Strašnog Suda.

Ako se pitate koji su to popularni vidovi zabave u Srbiji i kako da na zanimljiv način provedete slobodno vreme, evo nekih predloga…

Dok ne stigne lepše vreme ili ukoliko Vas samo mrzi da izađete iz kuće, posetite Starvegas kazino i odigrajte slot igrice direktno sa web browsera.

U suprotnom širom naše zemlje nalaze se raznovrsni sportski kompleksi gde se možete rekreirati na zdrav način, jedino što Vam je potrebno je dobro raspoloženje i prijatno društvo.

Sve popularniji vid zabave su i escape room – igre sa bekstvom iz sobe. Cilj igre je da Vas na određeni period, 1-2 sata, izmeste u novi realni svet, gde svaki igrač ima svoju ulogu i zadatak da pronađe izlaz iz sobe, a usput doživi avanturu i reši zadatu misteriju ili spase svet. Baš kao u video igricama ili filmu. Tako da morate koristiti maštu, logiku i timski rad. Za sada ovakva mesta možete naći u Beogradu i Novom Sadu. Cena se kreće do 4.000 dinara.

Paintball-a, je igra i za odrasle i za decu. Takođe je timska igra u kojoj su igrači podeljeni u dva ili više tima sa podjednaki brojem igrača. Timovi se međusobno „love”, a cilj je da se zadatak izvrši i da se eliminišu svi igrači. Za gađanje koriste se puške – „markeri”, koji izbacuju loptice sa bojom, koje se rasprskavaju prilikom udarca. Paintball tereni se nalaze širom Srbije.

U mnogim kafićima i lokalima nalazi se i deo gde možete igrati bilijar, stoni fudbal, ili pikado.

A tu si i uvek popularne kuglane i streljane.

Kao zemlja sa bogatom i zanimljivom istorijom i kulturom, uvek možete posetiti neke od brojnih muzeja i galerija, i usput nešto novo naučiti.

A kad padne noć, vreme je za izlazak. U svim gradovima Srbije postoji mnogo kafića, pabova, barova i kafana, klubova i diskoteka, u zavisnosti od ukusa. Srbija je nadaleko poznata kao zemlja dobrog provoda i noćnih izlazaka.

Leti se održavaju muzički festivali. Neki od njih su svetski popularni.

Egzit u Novom Sadu je najpopularniji muzički festival u regionu. Svake godine na petrovaradinskoj tvrđavi okupi više od 150.000 posetilaca, koji imaju priliku da čuju muziku najpopularnijih izvođača iz zemlje i sveta.

Beer fest u Beogradu pruža raznovrsnu ponuda piva, besplatan ulaz i domaću muziku. Ovaj najposećeniji pivski festival u regionu održava se na ušću Save u Dunav.

Festival posvećen pivu održava se i u Zrenjaninu. Dani piva je manifestacija nastala 1986. godine. Pored koncerata domaćih izvođača održava se i festival folklora, dramske večeri, fijakerijada, sportski program i sajam knjiga.

Za ljubielje džeza preporuka je Nisville Jazz Festival, koji je proglasen za manifestaciju od nacionalnog značaja, od strane Ministarstva kulture Srbije.

Dragačevski sabor trubača je manifestacija za ljubitelje trube i narodne izvorne muzike. Tradicionalno se održava u Guči još od 1961. godine.

Pomenimo i Šabački letnji festival, Most fest u Bajnoj bašti, HillsUp i Lovefest u Vrnjačkoj Banji, koji je dva puta bio nominovan za najbolji evropski festival.

Kao što vidite, nimalo se nije teško zabavii u Srbiji.