Sportski turizam u Srbiji

Šta vam prvo padne na pamet kada čujete reč “turizam”? Letovanje? Obilazak muzeja i spomenika kulture? Putovanja u daleke zemlje?

Turizam jeste sve to, i još mnogo više. Zato i postoji više vrsta, a ovde bismo rekli nešto o sportskom turizmu, koji može biti aktivan i pasivan. Ako putujete po svetu u potrazi za najboljim lokacijama za surfovanje, vi ste aktivni turista, ali možete takođe i samo obilaziti mesta koja su značajna u svetu sporta. 

Ima li u Srbiji takvih mesta?

Imamo kladionice, ali one tu ne spadaju, a i zašto bismo ih obilazili kad se danas ljudi klade putem interneta i koriste bonuse kao bet365 Kód Bonusu.

Mi možda nemamo Kamp Nou, ali zato postoji…

Beogradska Marakana

Zvanično se od 2014. godine zove stadion “Rajko Mitić”, ali se češće koristi “nadimak” koji je dobio po čuvenom brazilskom stadionu. Razlog sigurno nije taj što bilo ko ima nešto protiv legendarnog fudbalera i trenera Crvene Zvezde i čitavog jugoslovenskog fudbala. Rajko Mitić budi poštovanje i kod onih koji nikada nisu imali prilike da ga vide na terenu ili pored njega, on je svojevrstan simbol nečega što ni Crvena Zvezda ni domaći fudbal odavno više nisu.

Marakana je najveći fudbalski stadion u Srbiji, sa kapacitetom od peko 50 000 mesta. Građen je od 1960. do 1963, kada je tu odigrana i prva utakmica u kojoj je Zvezda odnela pobedu nad Rijekom.

Među najznačajnije utakmice odigrane na Marakani spada finale Kupa šampiona 1973. između Ajaksa i Juventusa i finale Evropskog prvenstva u fudbalu 1976. između reprezentacija Čehoslovačke i Zapadne Nemačke.

Ovaj domaći hram fudbala na kome su se mnogi radovali, plakali, a vala i tukli (na šta nismo ponosni), koristi se i kao koncertni prostor.

Muzej fizičke kulture

Srbija nema svetski poznate sportske muzeje, ali ako biste voleli da obiđete neki a da ne putujete u inostranstvo, možete jedan videti u Beogradu.

Za stvaranje prve sportske muzejske zbirke 1947. zaslužan je profesor Bora Jovanović, a svečano otvaranje muzeja u okviru nove zgrade Fakulteta za fizičko vaspitanje je bilo dosta kasnije, 1979. godine, kada je muzej dobio i prvu stalnu postavku koja oslikava razvoj fizičke kulture i sporta u Srbiji. Ljubitelji sportske istorije mogu da vide dragicene eksponate kao što je koštana klizaljka iz doba neolita, rekvizite za mečavanje od XVIII veka do danas, zatim raznovrsne sportske rekvizite s kraja XIX i početka XX veka, medalje naših sportista, itd.

Muzej organizuje i posebne izložbe, i to ne samo u Beogradu, već i u drugim gradovima Srbije, ali i u inostranstvu.

Stadion Vojvodine “Karađorđe”

Ovaj novosadski stadion je svečano otvoren davne 1924. godine, deset godina nakon osnivanja FK Vojvodina. Tada je to bio mali klub i teško je bilo sakupiti finansijska sredstva. Predsednik kluba David Popović je lično donirao novac i građevinski materijal, a sa FK Juda Makabi je ostvario saradnju ne bi li prikupio još sredstava. Pomogli su i navijači oba kluba. Projekat je tada predviđao samo svlačionice i zapadnu tribinu.

Danas stadion ima četiri tribine i skoro 15 000 mesta.

Niški Čair

Južne vesti, CC BY 3.0 https://creativecommons.org/licenses/by/3.0, via Wikimedia Commons

Svi vole Dragana Stojkovića Piksija, proslavljenog fudbalera, a sada selektora fudbalske reprezentacije Srbije koji nas vodi u Katar na Svetsko prvenstvo.

Kao fudbaler niškog FK Radnički proveo je mnogo vremena na Čairu, a postoji i inicijativa da se ime stadiona promeni i ponese upravo njegovo ime. Piksi je bio dirnut ovom idejom:

“To parče trave je nešto što će mi zauvek ostati u prelepoj uspomeni, što će me pratiti celog života. I sama pomisao da jedan takav objekat sutra treba da se zove po mom imenu, i to za života, je nešto neprocenjivo. (…) Možda i ne zaslužujem toliku čast, zbunjen sam. Ako se inicijativa bude realizovala, biće to jedna od najlepših stvari koja mi se desila u životu. Učiniće mene i moju porodicu ponosnim.“, izjavio je. 

Nije na odmet posetiti i Piksijevo rodno selo u okolini Niša, Pasi Poljanu. Meštani trenutno skupljaju sredstva za osnivanje fudbalskog kluba koji bi, naravno, nosio ime njihovog najpoznatijeg sugrađanina.

Noćni život u Srbiji

Srbija se može pohvaliti vrlo zanimljivim i raznovrsnim noćnim životom. A Beograd kao centar noćnog provoda nadaleko je poznat kao grad dobre zabave. U glavnom gradu postoji veliki izbor kafića, barova, kafana, klubova i diskoteka, a ono po čemu je poseban su splavovi. U Beogradu ima oko 2.500 mesta gde možete izaći. Od toga oko 50 registrovanih klubova i isto toliko splavova. Napomenimo i to da se srpska prestonica našla po mišljenju Lonely Planet, najpoznatijeg turističkog vodiča, i na listi top 10 destinacija gde je „najbolja zabava”.

Splavovi – popularni klubovi na vodi, otvoreni su u letnjem periodu, rade do jutra, i vrlo su raznovrsni što se muzike tiče, tako da mogu ugoditi svačijem ukusu. Zanimljivi su i brodovi koji Vam pružaju pogled sa reke, i priliku da razgledate grad, naravno uz muziku, piće i ukusnu hranu.

U Srbiji noćni provod ume da traje i po 12 časova, od kasnih večernjih sati pa sve od jutra, čak i radnim danima.

Izlazak obično počinje u nekom od kafića, a potom se nastavlja, u zavisnosti od ukusa, u nekom od klubova, diskoteka ili splavova. Završava se obično u nekom od restorana ili fast fudova koji su otvoreni 24 časa.

U zavisnosti od muzičkog ukusa, u klubovima i na splavovima možete uživati u domaćoj, folk, R’n’B i disco house muzici ili rejv žurkama.

Klubovi počinju sa radom oko 23 časa. Ulaz u većini klubova je besplatan, a u onima koji naplaćuju, cena ne prelazi 500 dinara. Retko gde postoji dres kod. No u neke klubove nećete moći da uđete ako imate ispod 18 godina. U klubovima u Srbiji nema dugih redova i čekanja. A da biste obezbedili mesto možete unapred napraviti rezervaciju, i obezbediti sto ili separe, s tim što onda morate kupiti i flašu nekog od promotivnih pića. Incidenti su jako retki.

Ako više volite starogradsku muziku i boemski ambijent, onda možete posetiti neku od brojnih kafana, i probati širok spektar domaćih rakija. Kafane ćete naći na svakom koraku, širom cele zemlje, od većih gradova, do varoši, čak i sela. Tu možete čuti živu muziku tamburaškog ili trubačkog orkestra, koji sviraju od stola do stola, i koji će Vam odsvirati pesmu po želji „na uvce“.

Inače, da li ste znali da je prva kafana u Evropi otvorena upravo u Srbiji i to u Beogradu, na Dorćolu, davne 1522. godine. Kad smo već kod istorije, prva diskoteka u Srbiji otvorena je takođe u Beogradu 1967. godine u ulici Lole Ribara.

Džez i rok muzika se sviraju u barovima, pabovima ili lokalima u tom stilu. U pabovima možete probati mnoge vrste piva, a u nekim od njih služe domaća piva sa raznim ukusima.

I na svakom koraku možete čuti muziku uživo, bilo da su to rok, metal svirke, svirke folk i pop bendova, nastupi domaćih zvezda, ili u poslednje vreme vrlo popularni tribjut bendovi.

Na dosta mesta postoje i tematske večeri kada se pušta muzika odredjenog vremena ili pravca. A popularne su u većim gradovima i studentske žurke.

Za one koji vole malo drugačiji i mirniji izlazak postoje i mesta gde možete čuti stand up komičare.

Koncerti domaćih i svetskih muzičkih zvezda, gostovanja DJ-eva i raznovrsne žurke održavaju se tokom cele godine. Tradicionalno se širom zemlje organizuju i brojni muzički festivali.

Tako da ljubitelje dobre zabave i noćnih izlazaka, Srbija zasigurno neće razočarati.